Od juna 2026. godine, pitanja o visini plata zvanično više neće biti tabu tema – barem unutar Evropske unije. Na snagu tada stupa Direktiva o transparentnosti zarada, koja uvodi precizna pravila: oglasi za posao moraće da sadrže podatke o visini plate, biće zabranjeno postavljati pitanja kandidatima o njihovim prethodnim primanjima, a zaposlenima će biti omogućeno da traže informacije o platama po spolu i radnoj poziciji.
Velike kompanije biće obavezne da redovno izvještavaju o razlikama u platama između muškaraca i žena, a u slučaju postojanja neosnovanih razlika – moraće poduzeti korektivne mjere. Takođe, svi oglasi za posao moraće koristiti rodno-neutralan jezik.
Iako se regulativa odnosi na države članice Evropske unije, njen utjecaj vrlo brzo će se osjetiti i u regionu, smatra Danilo Đukanović, izvršni direktor podgoričkog startupa Recrewty i stručnjak za ponašanje potrošača i psihologiju rada, s magistarskim diplomama iz psihologije i bihevioralnih nauka.
Region neće ostati pošteđen
„Naš region neće ostati izuzet, posebno jer su mnoge firme dio međunarodnih grupacija koje će biti obavezne da ove standarde primjenjuju i u svojim lokalnim kancelarijama“, navodi Đukanović. On ovu direktivu vidi kao važan korak ka većoj formalizaciji radnih odnosa, ali i kao pokušaj demokratizacije tržišta rada, jer – kako kaže – transparentnost postaje očekivani standard.
Transparentnost kao prednost u borbi za talente
Prema Đukanoviću, iako ova direktiva neće odmah promijeniti zakone u Srbiji, Bosni i Hercegovini ili Crnoj Gori, promijeniće ono što kandidati očekuju od poslodavaca.
„Mladi ljudi, posebno oni koji rade ili konkurišu za udaljene (remote) pozicije u IT sektoru i digitalnim industrijama, sve više traže otvorenost i jasne informacije o platama i radnim uslovima. Transparentnost više nije samo zakonski okvir, već tržišna potreba“, ističe on.
U tom kontekstu, kompanije koje i dalje koriste izraze poput „plata po dogovoru“ rizikuju da izgube povjerenje i interesovanje najkvalitetnijih kandidata. One koje među prvima uvedu otvorenu politiku zarada, biće prepoznate kao ozbiljni i profesionalni poslodavci, što direktno utiče na uspjeh u privlačenju talenata.
Izazovi za internu komunikaciju
Jedan od većih izazova koji očekuje poslodavce jeste upravljanje internom komunikacijom, kada zaposlenici dobiju pravo uvida u raspodjelu plata po spolu i poziciji. Đukanović upozorava da problem neće ležati samo u brojkama, već i u načinu njihovog tumačenja.
„Kompanije će morati objasniti razlike koje su godinama bile rezultat neformalnih dogovora, ad hoc bonusa ili različite pregovaračke moći kandidata – a koje nisu sistemski dokumentirane“, objašnjava on.
Takve situacije mogu izazvati osjećaj nepravde među zaposlenima, pa će HR sektor i menadžment morati da unaprijede ne samo svoje platne politike, već i komunikacijske vještine. Transparentnost će zahtijevati jasnoću, empatiju i spremnost na otvoreni dijalog o pitanjima koja su do sada često bila izbjegavana.
